Dermoskopija - pregled mladeža

Dermoskopija, poznata i kao dermatoskopija, epiluminiscentna mikroskopija ili mikroskopija površine kože, je neinvazivna, in vivo tehnika koja se tradicionalno primenjuje u cilju procene sumnjivih lezija kože. Dermoskopskim pregledom mogu se identifikaovati različite lezije kao i stanja koja razlikuju melanocitne lezije od displastičnih lezija, melanoma ili nemelanomskih karcinoma kože kao što je karcinom bazalnih ćelija ili karcinom skvamoznih ćelija. Tokom proteklih nekoliko godina, dermoskopija se, kao grana medicine, sve više razvija zahvaljući primeni inflamatorne dermatoze, pigmentne dermatoze, infektivne dermatoze i mogućnosti ispitivanja poremećaja kose, kože glave i noktiju.

Dermoskop je osnovni instrument i funkcionalno uveličavajuće sočivo koje omogućava praćenje promena i stanja kože. Cilj korišćenja dermoskopa prilikom pregleda jeste potencijalno identifikovanje promena na koži, dijagnostikovanje raka kože i mapiranje mladeža a sve to zahvaljujući fotografijama visoke rezolucije. Koristeći dermoskop, lezije kože se procenjuju u smislu njihove:

- pigmentacije,

- boje i

- strukture.

U praksi, ovakav pregled omogućava posmatranje simetričnosti, uniformnosti i oblika mladeža, odnosno lezija na koži. Naime, osnovni princip korišćenja ovog uređaja ogleda se u transiluminaciji lezija u cilju njihovog proučavanja sa velikim uvećanjem kako bi se vizuelizovala suptilna svojstva. Svetlost koja pada na površinu kao što je koža može da se reflektuje, prelama, difraguje i/ili apsorbuje a fizička svojstva kože utiču na ove pojave. Svetlost koja pada na suvu, ljuskavu kožu se reflektuje, ali glatka, masna koža dozvoljava svetlosti da prođe do dubljeg dermisa. S tim u vezi primena tečnosti za povezivanje ili imerziju (poput mineralnog ulja, tultrazvučnog gela ili komercijalnih rastvora na bazi alkohola 70%) preko kože, poboljšava providnost i poboljšava vidljivost podzemnih struktura kože lezije koja se istražuje.

Dermoskopski pregled je potpuno bezbolan i može trajati u proseku između 10 i 30 minuta, u zavisnosti od broja mladeža i opšteg stanja kože. Na samom početku, a pre pregleda, vrši se informativni razgovor sa pacijentom kako bi se dobile informacije o porodičnoj anamnezi. To omogućava dermatologu uvid u to da li neko u porodici ima ili je imao melanom, da li su mladeži menjali oblik, boju, veličinu ili počeli da svrbe ili krvare.

Nakon dobijenih informacija, pristupa se vizuelnom pregledu kože a zatim i korišćenju dermoskopa kako bi se omogućilo uvećanje i osvetljenje promene. Dermoskop se postavlja direktno na kožu, a dermatolog posmatra karakteristične obrasce koji ukazuju da li je promena bezopasna ili sumnjiva. Tokom pregleda, poseban tečni gel se nanosi na područje koje se posmatra kako bi se omogućilo sagledavanje strukture ispod površine kože.

Na osnovu dobijenih nalaza, lekar će vam reći da li su svi mladeži u redu, da li treba neki da se prati češće ili da se ukloni. Ako postoji sumnja na melanom, preporučuje se biopsija i histopatološka analiza.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih od melanoma u svetu je u porastu. U Evropi se godišnje registruje više od 144.000 novih slučajeva melanoma, a smrtnost od ove bolesti može se značajno smanjiti ranim otkrivanjem i blagovremenim lečenjem. Upravo tu dermoskopija igra ključnu ulogu.

Iako su mladeži u većini slučajeva benigne promene na koži koje se javljaju tokom života, važno je znati da neki od njih mogu promeniti strukturu i postati sumnjivi. To je posebno važno kada se radi o ranoj detekciji melanoma, najopasnijeg oblika raka kože. Upravo zato je ključno da obratimo pažnju na sledećih sedam znakova upozorenja:

1. Asimetrija - Zdravi mladež je obično simetričan – ako zamislite da ga podelite na pola, obe strane bi trebalo da budu slične. Ukoliko primetite da je mladež postao nepravilnog, asimetričnog oblika, to može biti razlog za zabrinutost.

2. Nepravilan rub - Rubovi benignog mladeža su uglavnom glatki i jasno odvojeni od okolne kože. S druge strane, mladeži koji imaju nazubljene, zamućene ili nejasne ivice zahtevaju dermatološku procenu.

3. Promena boje - Jednobojni mladeži (najčešće svetlosmeđi) uglavnom nisu opasni. Ako mladež sadrži više nijansi – tamnobraon, crnu, crvenu, sivu ili plavu – ili ako menja boju u odnosu na ranije, to može ukazivati na promenu u ćelijskoj strukturi.

4. Promena veličine - Benigni mladeži ne bi trebalo da rastu vremenom. Ako mladež počinje da se uvećava, posebno ako prelazi prečnik od 6 mm, neophodno je zakazati pregled.

5. Promena površine - Ako mladež postane hrapav, počne da se peruta, krvari, stvara krastu ili se uzdiže iznad površine kože, to može biti znak aktivnog procesa unutar kože.

6. Svrab, peckanje ili bol - Benigni mladeži uglavnom ne izazivaju nikakve senzacije. Ako počnete da osećate svrab, peckanje, zatezanje ili bol u predelu mladeža, to može ukazivati na upalnu ili čak malignu promenu.

7. Promene kod već postojećeg mladeža - Jedan od najvažnijih pokazatelja jeste bilo kakva promena kod već postojećeg mladeža – bilo da je reč o boji, veličini, obliku ili osećaju. Čak i blage promene koje traju duže od nekoliko nedelja ne treba ignorisati.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova, ne znači da imate melanom, ali svakako znači da je neophodan pregled dermatologa. Dermoskopski pregled može otkriti promene koje golim okom nisu vidljive i pomoći u donošenju odluke da li je potrebna dodatna obrada ili uklanjanje mladeža.

Dermoskopija je posebno korisna kod pacijenata koji imaju veliki broj melanocitnih nevusa (mladeža). Samim tim, ovim pregledom se značajno povećava tačnost u razlikovanju benignih i malignih lezija. Studije pokazuju da se tačnost u otkrivanju melanoma golim okom kreće između 60% i 70%, dok se primenom dermoskopa ta brojka povećava iznad 90%. To znači da dermatolog uz pomoć dermoskopa može znatno preciznije proceniti da li je neka promena sumnjiva i da li je potrebno uklanjanje ili dodatna dijagnostika, čime se smanjuje broj nepotrebnih biopsija i hirurških intervencija kod bezopasnih mladeža.